Razgovor o knjigama na aplikacijama za upoznavanje

Književnost je jedna od najvećih umetničkih formi svih vremena; ona obogaćuje naše živote i vodi nas do bolnih istina o tome šta znači biti čovek – pa ipak, u kontekstu aplikacija za upoznavanje, malo šta može da učini čoveka tako odbojnim kao što to čini pravljenje frke oko pročitanih knjiga.

Kako bismo saznali da li je zaista tako, razgovarali smo sa iskusnijim korisnicima aplikacija za upoznavanje i pitali ih da li je promovisanje ljubavi prema pisanoj reči kontraproduktivno dok pokušavate da upoznate potencijalnog partnera.

Anketa na sajtu za upoznavanje eHarmonija je pokazala da muškarci koji u svojoj biografiji spominju čitanje zapravo prime i do 19% više poruka od onih koji to ne spominju.

Čini se da je knjiga koja donosi najviše „poena“ kod muškaraca „Muškarci koji mrze žene“, a kod žena „Igre gladi“.

Ali većina ljudi sa kojima smo razgovarali se uopšte sa tim ne slaže. Naši sagovornici su otkrili da postoje dva glavna tipa iritantnih knjigoljubaca na aplikacijama za upoznavanje.

Prvi tip: Ljudi koji vole loše knjige

„Ni u kom slučaju ne dolaze u obzir knjige o Hariju Poteru, YA fikcija, ništa što je s**nje koje svi vole“, kaže dvadesetčetvorogodišnja Mojra.

Ali zašto su takve knjige odbojne?

„Ako ste to odabrali da vas predstavlja kao osobu, time govorite da ste dosadnjaković“, dodaje ona.

„A ja sam zlobna kučka koja ne želi da vam povredi ego."

Hejli (25) se slaže da je pominjanje Harija Potera ili YA fikcije totalno odbojno.

„Kada je to nečiji ključni deo ličnosti“, kaže ona, „time sugeriše da ima zaista infantilan pogled na svet.“

„To je i totalno svatko, a biti svadak uopšte nije kul. Uopšte nije seksi kada mi neko kaže da je haflpafovac.“

Iako sagledava stvari iz muškog ugla, dvadesetosmogodišnji Džon ima slično mišljenje.

Džon kaže: „Kada bi mi neko spomenuo Harija Potera ili YA, zasigurno bih odbio dalju komunikaciju.“

Sve ovo sugeriše da bi trebalo da izbegavate spominjanje Harija Potera, kao i bilo koje druge knjige namenjene mlađoj publici, i to u širokom luku.

Dvadesettrogodišnju Anu brine šta bi moglo da se dogodi ako ode u krevet sa poterovcem.

Ona kaže: „Nekako moram da saznam da li je osoba poterovac... jer ako jeste, ne bi nam išlo.“

„Zamislite, na primer, da me u krevetu nazove 'bezobraznom malom blatokrvnom'?“

Zarad ravnoteže, razgovarali smo sa obožavateljkom ovog čarobnog serijala, ali čak ni ona ne bi spomenula svoju ljubav prema svemu što pripada Grifindoru na sastanku.

„Volim Harija Potera i zapravo mislim da je kritikovanje Harija Potera samo po sebi totalno dno i bez veze“, kaže ona.

„Prihvatite već jednom da je to značajno delo. Ali da budem iskrena, svako pominjanje određene knjige je preterano. Koliko god volela Harija Potera – nemam potrebu da započnem razgovor o tome na sastanku.“

Drugi tip: Ljudi koji vole dobre knjige, ali na iritantan način

Mnogi ljudi sa kojima sam razgovarao su prevrtali očima dok su govorili o muškarcima koji se pozivaju na autore poput Čaka Palahnjuka, Čarlsa Bukovskog ili Džeka Keruaka.

„Po mom mišljenju, većina ljudi na aplikacijama za upoznavanje koji stalno pričaju o književnosti čak i ne vole da čitaju“, kaže nam Hejli.

„Oni jednostavno vole da se hvale kako čitaju 'teške' knjige. Ljudi koji kažu da čitaju samo 'visoku književnost' su često isti oni koji se hvale kako nikada ne bi gledali neki rijaliti šou.“

I Ana veruje da ljudi koji u svojoj biografiji napišu da su pročitali neku knjigu to rade zato što žele da deluju inteligentno.

Ona kaže: „Zaboga, svako od nas je čitao neku knjigu i uživao u njoj. Ljudi na aplikacijama za upoznavanje uglavnom spominju knjige za koje misle da ih čine pametnima ('belački klasici'), ali, care, ovo nije tvoj CV – ne zanima me na kojim knjigama si odrastao.“

Dodali bismo i da Mojra vrlo brzo „daje korpu“ onima koji navode „teške“ knjige i autore.

„Ako spominju teške autore poput DFV-a (Dejvid Foster Volas) ili Hantera S. Tompsona, onda sam u fazonu 'mani me se'“, kaže ona.

Međutim, ona tvrdi da pretenciozni muškarci na aplikacijama za upoznavanje ređe spominju književnost.

Čini se da je novi način da se prave važni tako što će spominjati filmske režisere ili muziku, što bi trebalo da deluje poput magneta, kao i razgovor o filozofiji.

Da li je razgovor o čitanju ikada prihvatljiv?

Većina ljudi sa kojima smo razgovarali misle da je bolje govoriti uopšteno o književnosti nego raspravljati o njoj ili o određenim žanrovima.

U stvari, mnogi su rekli da im je veoma privlačno što neko uživa u čitanju.

Džon kaže: „Činjenica da sam knjiški moljac može da posluži za započinjanje razgovora – u fazonu 'šta si poslednje pročitala a da te je oduševilo?'“

U međuvremenu, Majk tvrdi da pojedini oblici književnosti mogu da ukažu na nečija naprednija shvatanja ili postavljen sistem vrednosti.

On dodaje: „Ako govore o knjigama koje su napisale žene ili ljudi drugih rasa, ili o kvir književnosti, to bi mi bio plus. Ako neko spomene Džejmsa Boldvina, i to je veliki plus.“

Natali, obožavateljka Harija Potera, ima daleko najpozitivniji stav o ovom pitanju.

Ona kaže: „Mislim da nije glupo reći da uživate u čitanju. Čitanje je seksi. Puno čitam i ne bih volela da izlazim sa nekim ko ne želi da čuje sve do najsitnijeg detalja o svakoj knjizi koju trenutno čitam. Dakle, ako kažu da vole da čitaju ili da su knjiški moljci – to bi me verovatno navelo da poželim dalju komunikaciju.“

Možda je razgovor o čitanju na aplikacijima za upoznavanje OK, ali u malim dozama.

Isto je kao i sa većinom stvari u životu – nemojte da smarate time.

Možda bi bilo najsigurnije da ne budete previše konkretni, ali ako već morate da se pozovete na određenu knjigu, najbolje je da odaberete nešto savremenije – jer to pokazuje da ste zapravo stvarno zainteresovani i da pratite šta se događa u svetu književnosti.

I šta god da radite, po svaku cenu izbegavajte da govorite u kojoj kući u Hogvortsu biste bili raspoređeni.

Prevod: Kristijan Vekonj