Šta čitati na pustom ostrvu?

Urednik Eron Hiklin je zamolio pisce da za njegov sajt One Grand Books navedu 10 knjiga koje bi poneli sa sobom u slučaju da završe na pustom ostrvu. Spisak svojih knjiga predstavlja vam pisac Bret Iston Elis.

„Sentimentalno vaspitanje“, Gistav Flober

Ovo je moj omiljeni roman i najbolji bildungsroman. U suštini je to roman o ograničenjima iskustva u odnosu na fantazije i naše čežnje – da li stvarnost uopšte može da se takmiči sa našim snovima?

„Ana Karenjina“, Lav Tolstoj

Najbolji od svih ruskih romana; zadovoljava kao tragična sapunica dok nas ujedno vodi na epsko, filozofsko putovanje kroz rusku psihu i dušu. Uz madam Bovari, Ana Karenjina je najbolja junakinja prositekla iz pera nekog pisca.

„Play It as It Lays“, Džoan Didion

Nekoliko decenija ovaj roman mi je omiljeni američki moderni roman zbog stila kojim je knjiga pisana kako bi se uobličilo njeno značenje, više nego zbog minimalističkog narativa i karakterizacije. Činjenica da nešto ovako može da se postigne pravo je otkrovenje – da stil nadmašuje priču, junake, ama baš sve.

„Sabatovo pozorište“, Filip Rot

Omiljeni mi Rot; njegova najbezobraznija, najduhovitija knjiga, ali ujedno i knjiga sa epskim zamahom. Od njegovih kasnijih romana, ovaj je verovatno najznačajniji, iako je po objavljivanju optuživan da je preterao – međutim, kada je knjiga toliko „nevaljala“, nije li to poenta?

„Korekcije“, Džonatan Frenzen

Prvi savremeni roman autora koji je uronio u modernizam i nihilizam generacije X na neki način, koji je spoj Delilove suzdržanosti i romana o porodici – gde jedan stil nadjačava dok se prisutnost drugog žanra umanjuje, održavajući savršenu ravnotežu. S tim na umu, ova knjiga obeležava neverovatan trenutak u istoriji američke fikcije.

„Gospođa Bovari“, Gistav Flober

Flober je jedini pisac koji se večito pojavljuje na mojoj „top 10 listi“ po dva puta – ovo je verovatno prvi savremeni roman o buržoaziji, a svojom posvešćenošću realizmu jedan je od nekolicine romana koji su promenili tok književnosti.

„Veliki Getsbi“, F. Skot Ficdžerald

Ovaj roman se često uvršćuje u najbolje američke romane 20. veka – ponekad se ne slažem sa tim, ali obožavam lepotu stila kojim je pisan, neposrednost nalik tabloidu, veliki broj likova, savremene detalje i neprekidnu dramu koji su smešteni u formu romana. Ne predstavlja samo elegiju dobu džeza, već i ideji o „američkom snu“.

„Uliks“, Džejms Džojs

Knjiga koja mi je na duge staze promenila život. Roman predstavlja ogroman opseg mogućnosti u fikciji u smislu teme, stila, karakterizacije. Ova knjiga za mene predstavlja slobodu, uz dodatak epskih kulisa i zaista dirljive čovečnosti koja pulsira ispod razigrane i revolucionarne površine postmodernizma.

„Midlmarč“, Džordž Eliot

Dugo mi je trebalo da shvatim Eliotovu suptilnost i viziju (pseudonim Meri En Evans) i da upijem sporo tinjajuća zadovoljstva koja njena pripovedanja pružaju. Zanosan intenzitet (i specifičnost) proze fromalno je predivna i duboko zadovoljavajuća.

„Avanture Haklberi Fina“, Mark Tven

Čak i danas deluje neverovatno savremeno, kao rep i hip-hop. Hemingvej je rekao da sva moderna američka književnost potiče od ove knjige, i deluje kao najameričkija knjiga ikada napisana – roman o čežnji da se bude autsajder kako bi se zadobila sloboda.

Prevod: Aleksandra Branković