Budućnost knjiga i čitanja Eksperiment iz stvarnog života

Eksperiment iz stvarnog života

Budućnost knjiga i čitanja

Author: Piter Klark

Izvor: theconversation.com

Foto: Vimeo

Knjige se stalno transformišu. Knjige koje danas držimo u ruci postojale su, tokom istorije, u raznim materijalima (glina, papirus, pergament, papir, pikseli) i formama (ploča, svitak, kodeks, čitač elektronskih knjiga).

Knjiga može biti sredstvo za komunikaciju, čitanje, zabavu ili učenje; predmet i statusni simbol.

Najnoviji preokret, od štampanog medijuma do digitalne tehnologije, počeo je sredinom 20. veka. Kulminirao je u dva najambicioznija projekta u istoriji knjige (ako ćemo verovati korporativnoj halabuci): kada je Gugl počeo sa masovnom digitalizacijom knjiga i kada je otpočela masovna distribucija elektronskih knjiga preko Amazona.

Opstajanje knjižara i aktivnost biblioteka (u stvarnom životu) prkose predviđanjima da se „knjizi bliži kraj“. Ali čak će i najmilitantniji bibliofil priznati da je digitalna tehnologija ponovo dovela u pitanje „pojam“ knjige.

U cilju istraživanja potencijala saradnje između čoveka i mašine u oblasti čitanja i pisanja, napravili smo mašinu koja stvara poeziju od stranica bilo koje štampane knjige. Konačan cilj projekta je pokušaj predviđanja budućnosti same knjige.

Mašina koja čita knjige

Ova mašina za čitanje, sa posebno napravljenim softverom za tu namenu, čita i interpretira stranice iz prave knjige da bi napravila novu i iluminiranu knjigu poezije.

Mašina za čitanje koristi kompjutersku viziju i optičko prepoznavanje znakova kako bi prepoznala tekst u bilo kojoj otvorenoj knjizi koja stoji ispod njene dve kamere. Zatim koristi mašinsko učenje i tehnologiju obrade prirodnog jezika da bi „pročitala“ tekst i utvrdila njegovo značenje, da bi zatim odabrala kratku poetsku kombinaciju reči na stranici koju čuva tako što izbriše sve druge reči na stranici.

Naoružana ovim generisanim stihovima, mašina za čitanje traži slike na internetu – najčešće crteže ili mimove koje je neko postavio i koji su sačuvani na Gugl Slikama – i njima ilustruje pesmu.

Kada pročita, interpretira i ilustruje svaku stranicu knjige, sistem objavljuje svoj proizvod koristeći onlajn servis za štampanje. Ta knjiga se zatim dodaje sve većoj arhivi koju zovemo Bibioteka knjiga veštačke inteligencije (Library of Nonhuman Books).

Od trenutka kada završi čitanje do štampanja knjige, ovaj sistem automatizovane umetnosti prati algoritam – od interpretacije i iluminacije pesama, do paginacije, dizajna naslovne strane i dodavanja pogovora, indeksa i bibliografije. Sve se ovo odvija bez ljudske intervencije. Algoritam može da proizvede bezmalo beskonačan broj čitanja bilo koje knjige.

Ova izuzetna mašina je zapravo umetnički projekat dvoje ljudi, Karen an Donaki i Endija Simionata.

Prevod: Borivoje Dožudić