Roman koji je anticipirao nacionalni mit

Kad se pojavio, „Gorila“ je odmah otpisan kao sumnjiv za zvaničnu srpsku književnost, starovremenski usmerenu na istorijsku večnost. Niko nije smeo da prizna da je to, zapravo, prvi srpski moderni roman, bestseler po popularnim svetskim standardima, i tada i sada apsolutno po ukusu čitalaca, a ne uštogljene književne kritike. Nije bio ni nešto prolazno, nije ga uopšte pregazilo vreme, pa je pre desetak godina spektakularno otkriven u Americi, kad je posle skoro četiri decenije preveden na engleski.

„Afera Marković“, u kojoj su glavne uloge igrali Alen Delon i prva dama Francuske Klod Pompidu, već skoro pola veka je generacijska priča beogradskih mladića koji su, privučeni svetlostima velegrada, prvi pokušali da pokore i poda se bace čitav svet. Njihovi pusti snovi uglavnom su se završavali tragično na đubrištu, razmrskane glave ili sa metkom u potiljku.

Miloš Milošević, Stevica Marković i ostali počeli su kao statisti i kaskaderi u vreme spektakularnih filmskih koprodukcija šezdesetih godina, kada je izgledalo da će Avala i Košutnjak postati novi Holivud. Najveće svetske zvezde osećale su se u Beogradu kao kod kuće.

Alen Delon je snimao megaspektakl „Marko Polo“ i bio oduševljen našim mangašima. Miloša Miloševića poveo je sa sobom u Pariz, gde su ih već čekali Stevica Marković i mnogi drugi. Proslavili su se i stradali kao Delonovi telohranitelji, iako su bili ubeđeni da su veći mangupi i zvezde čak i od njega samog. Nacionalna megalomanija, koja je i dalje ovde u modi, odvela ih je preko ivice ponora.

Miloš Milošević je na pragu velike filmske karijere nađen mrtav u Holivudu u vili Mikija Runija, sa njegovom suprugom, a Stevicu Markovića je smrt stigla u Parizu i prerasla u političku aferu koja je zatresla Francusku i ušla u istoriju moderne Evrope.

Ta zla kob naših neustrašivih junačina ostala je srpsko nacionalno obeležje i dan-danas kao univerzalna priča o izneverenom prijateljstvu, nezahvalnosti, ucenama i elementarnom nepoštovanju osnovnih ljudskih vrednosti. Tako je zapravo i počeo naš tragični nesporazum sa svetom i mit o mračnom zapadu koji nema razumevanja i milosti za naše uzvišene vrline i prostakluke, a mladalačke zablude su u međuvremenu postale pogubni nacionalni mitovi, iz kojih nikako ne možemo da se izbavimo.

Roman „Gorila“ Dušana Savkovića je, prateći stradanje beogradske zlatne mladeži u velikom i opasnom svetu, anticipirao nacionalni mit da se „Srbija saginjati neće“, makar je skratili za glavu.