12 zanimljivosti o Šekspirovom komadu „Romeo i Julija“ Tragična priča o dvoje nesuđenih ljubavnika

Tragična priča o dvoje nesuđenih ljubavnika

12 zanimljivosti o Šekspirovom komadu „Romeo i Julija“

Author: Alvin Vord

Izvor: mentalfloss.com

Foto: John Massey Wright - Folger Shakespea

Malo je ljudi na kugli zemaljskoj koji nisu čuli za Romea i Juliju. Šekspirova tragična priča o dvoje nesuđenih ljubavnika do danas je doživela na stotine – ako ne i hiljade – adaptacija: bilo je tu i mjuzikala i opera i preko stotinu filmskih i televizijskih verzija komada. Čime je on to zaslužio? Zbog čega je toliko popularan? Nastavite da čitate ukoliko želite da saznate nešto više o jednom od najpoznatijih dela Vilijama Šekspira.
 
1. O Montagijima i Kapuletima pisalo se i pre Šekspira

Montagi i Kapuleti, zaraćene strane u sukobu koji ljubav između Romea i Julije čini nemogućom, bili su poznati i pre Šekspirovog vremena. U „Božanstvenoj komediji“, epskoj poemi koju je Dante pisao punih deset godina, pronalazimo sledeće stihove:

„Pogledaj Monteke i Kapelete s njima,
Monalde i Filipeske, ti nemarno biće,
jedne u jadu, druge s jadom na vratima!
Dođi okrutniče, dođi i vidi svoje plemiće
potlačene i popravi štetu im nanetu.“

Danteova „Božanstvena komedija“ nastala je više od 250 godina pre Šekspirovog rođenja.

2. Šekspir je ideju za komad pozajmio od Artura Bruka

Pozajmljivanje ideja od drugih pisaca predstavljalo je u to vreme sasvim uobičajenu praksu i zato ne bi trebalo da nas iznenadi podatak da Šekspirova priča nije originalna. Bardu je kao izvor poslužila poema „The Tragicall Historye of Romeus and Juliet“ Artura Bruka iz 1562. godine.

Kao i kod Šekspira, radnja Brukove poeme odigrava se u Veroni. Na sajtu Britanske nacionalne biblioteke može se pročitati da „Brukova poema opisuje ,smrtonosni‘ sukob između dve bogate plemićke porodice, usred koga mudra i ljupka Julija Kapulet osvaja srce zgodnog mladića Romeusa Montagija.“

3. Komad je u početku imao duži naslov

Kada je prvi put štampan, Šekspirov komad je imao daleko deskriptivniji – i daleko duži – naslov „Najizvrsnija i najtužnija tragedija Romea i Julije“. Primarna svrha ovakvih naslova bila je da se privuče pažnja publike i pospeši prodaja karata.

4. Prvo izdanje je najverovatnije bilo objavljeno bez piščeve dozvole

Komad je prvi put štampan u kvatro izdanju iz 1597. godine. Mnogi stručnjaci smatraju da ta verzija ne samo da nije bila dovršena, nego i da je objavljena bez Šekspirovog odobrenja. Verzija iz 1599, objavljena u drugom kvartu, je verzija „Romea i Julije“ koju danas znamo i volimo.

5. Završetak komada teško da je iznenađenje

Prolog „Romea i Julije“ govori čitaocu tačno u kom smeru će se radnja kretati:

„Dve kuće istog ugleda u toj
lepoj Veroni, gde se radnja zbiva,
iz drevne mržnje počinju nov boj,
te građanska ruka građansku krv liva.
Nesrećne utrobe tih neprijatelja
rodiše kobno zaljubljenih dvoje,
koji sahraniše mržnju roditelja
samo preko bolne, tužne smrti svoje.
Strašni tok ove ljubavi što gine,
koju gnev njihovih roditelja prati,
što se najzad gasi smrću dece njine,
u dvočasovnoj igri ćemo dati.
Slušajte nas s pažnjom, ne smetnite s uma
da će greške drame popraviti gluma.“

Toliko o neizvesnosti!

6. Julija ima samo 13 godina

Iako su čitaoci svesni toga da su Šekspirovi junaci mladi, mnogima prilikom čitanja promakne rečenica koja svedoči o tome koliko je Julija zapravo mlada: u trećoj sceni prvog čina grofica Kapulet kaže da Julija „još nema četrnajst“. Julijin četrnaesti rođendan je za dve nedelje. Šekspir nigde ne pominje koliko godina ima Romeo.

7. Definicija „braka na brzinu“

Romeo i Julija nisu traćili vreme. Julijina nepromišljenost bi se možda mogla opravdati njenom mladošću, ali budimo realni: između upoznavanja i stupanja u brak ovo dvoje mladih nije prošlo ni 24 sata.

8. U komadu nema „scene sa balkonom“

Jedan od najupečatljivijih trenutaka u „Romeu i Juliji“ vremenom je postao poznat kao „scena sa balkonom“. Problem je u tome što se u drugoj sceni drugog čina, kada dolazi do susreta naših junaka u Kapuletovom vrtu, nigde ne pominje balkon. Za to postoji odličan razlog: iz rečnika Meriam-Vebster saznajemo da se u pisanim izvorima na engleskom jeziku reč „balkon“ prvi put pojavljuje tek 1618. godine – više od dvadeset godina nakon nastanka „Romea i Julije“. O mestu na kome se Julija nalazi Šekspir u didaskaliji kaže sledeće: „Gore, na prozoru, pojavljuje se Julija.“

9. Ulogu Julije su do 1662. igrali isključivo muškarci

Svako ko je gledao „Zaljubljenog Šekspira“ zna da su u Bardovo vreme u pozorištu nastupali isključivo muškarci. Ova praksa održala se sve do 1662. godine, kada se na pozornici, u ulozi Julije, pojavila glumica Meri Sonderson; opšteprivaćeno je mišljenje da je ona bila prva žena kojoj je poverena ova uloga.

10. Jedan pisac se usudio da komadu da srećan završetak

Irski pesnik i liričar Naum Tejt, kome je engleski dvor 1692. dodelio zvanje poeta laureatus, imao je običaj da vrši intervencije na Šekspirovim delima. Nakon što je 1681. objavio „Priču o kralju Liru“, u kojoj je jednostavno dodao srećan završetak originalnom tekstu Šekspirove tragedije, odlučio je da isto učini i sa „Romeom i Julijom“. I dok je izmenjena verzija „Kralja Lira“ imala dobru prođu kod publike, alternativni završetak priče o ljubavnicima iz Verone se malo kome dopao.

11. Jedan pozorišni reditelj je iz komada izbacio Rozalinu

Iako je na početku komada pokazivao interesovanje za Rozalinu, od trenutka kada upozna Juliju, za Romea ne postoje druge žene. Dejvid Gerik, glumac i reditelj koji je svoju verziju „Romea i Julije“ postavio na pozornicu 1748. godine, odlučio je da lik Rozaline u potpunosti ukloni iz komada, jer je bio ubeđen da zbog tog detalja Romeo ostavlja utisak osobe koja lako menja mišljenje i da zato njegova osećanja prema Juliji deluju manje ubedljivo.

12. Romeo je postao sinonim za ljubavnika

Osim objašnjenja „junak Šekspirovog komada ,Romeo i Julija‘, koji umire zbog ljubavi prema Juliji“, u rečniku Meriam-Vebster je pored odrednice Romeo navedeno i sledeće značenje: „ljubavnik“.


Prevod: Jelena Tanasković