15 interesantnih činjenica o poznatim piscima

Irski romaopisac Džejms Džojs bio je jedan od najpoznatijih astrofobika svetske književnosti. U slučaju da ne znate, astrofobija je strah od munja i gromova. Biografi veruju da je Džojs razvio ovaj strah kad su mu njegovi katolički učitelji rekli da je grom znak božjeg gneva.

Robert Luis Stivenson, autor knjiga „Ostrvo s blagom“ i „Doktor Džekil i gospodin Hajd“ dok je živeo u Samoi, formalno je svoj datum rođenja poklonio jednoj devojčici iz Amerike. To je učinio zato što je ta devojčica po imenu A. H. Ide rođena na Božić, pa nije dobijala mnogo poklona kao njeni prijatelji. 

Kompanija Hanson Robotics napravila je 2005. godine robota u prirodnoj veličini koji ima lik autora naučne fantastike Filipa K. Dika. Robot koji liči na čoveka osvojio je brojna priznanja u tehnološkoj industriji.

Ljubitelji klasične muzike verovatno znaju da je autorka Amantin Lusil Oror Dipop (poznatija kao Žorž Sand) bila ljubavnica poljskog kompozitora Frederika Šopena. Pored Šopena, Sandova je bila u vezi i sa dramaturgom Alfredom de Miseom, kao i piscem kratkih priča Prosperom Merimeom. Pre nego što je započela ove romantične veze, Sandova je bila udata za Fransou Kazimira Dudevana sa kojim je imala dvoje dece.

Legendu fikcije, Žila Verna, zamalo je ubio njegov nećak Gaston 1886. godine. Samo jedan od dva metka koja je Gaston ispalio pogodio je Verna u levu potkolenicu, zbog čega je autor doživotno šepao. Policija je brzo uhapsila Gastona i odvela ga u psihijatrijsku bolnicu.

Američki dramski pisac Judžin O’Nil rođen je u hotelskoj sobi u Njujorku, a umro je u hotelskoj sobi u Bostonu. Njegove poznate poslednje reči bile su: „Znao sam. Znao sam. Rođen u hotelskoj sobi, i dođavola, umreh u hotelskoj sobi.“

Mnogi filmski kritičari veruju da su romani naučne fantastike Ursule Le Gvin bili glavna inspiracija za film „Avatar“. Kritičari naročito vide paralele između ovog filma i njene novele „Svet se kaže šuma“. Ljubitelji filma Džejmsa Kamerona zaista bi trebalo da pročitaju ovu kratku knjigu.

Edgar Rajs Barouz, autor „Tarzana“, radio je kao prodavac rezača za olovke pre nego što je postao pisac beletristike. Zapravo, Barouz je počeo da piše tek sa 36 godina kako bi izdržavao suprugu i dvoje dece.

Šarl Pero, francuski autor klasičnih bajki poput „Pepeljuge“, nagovorio je kralja Luja XIV da sagradi 39 fontana u Versajskim vrtovima u čast Ezopovih basni. Radnicima je trebalo samo pet godina (od 1672. do 1677) da završe ovaj izuzetan inženjerski podvig. Pored „Pepeljuge“, Pero je napisao bajke „Plavobradi“, „Crvenkapa“ i „Uspavana lepotica“.

Japanski romanopisac Haruki Murakami rekao je da je inspiraciju za pisanje beletristike dobio nakon što je prisustvovao bejzbol utakmici na Jingu stadionu. Iako nikada pre toga nije napisao roman, Murakami je osećao da može da napiše sjajnu priču, dok je gledao Dejva Hiltona kako udara loptu. Te noći je počeo da piše „Hear the Wind Sing“/„Kaze no uta o kike“.

Kao suvenir sa putovanja na Bliski istok, francuski pisac Gistav Flober doneo je kući stopalo mumije i držao ga na svom radnom stolu. Istoričari primećuju da je zapravo bilo uobičajeno da bogati putnici iz 19. veka, kući donose delove tela mumija.

Srednjovekovni francuski pesnik Fransoa Vijon ubio je sveštenika, a kasnije počinio krađu iz Navarskog koleža u Parizu. Iako je zbog krivičnih dela osuđen na vešanje, čini se da je kazna promenjena u izgnanstvo. Neki veruju da je Vijon pobegao u Englesku, ali zapravo niko ne zna šta mu se dogodilo posle 1463. godine.

Nakon što je objavljen prvi tom norveškog autora Karla Uvea Knausgora „Moja borba“, brojne kancelarije u Oslu zabranile su radnicima da petkom razgovaraju o knjizi. Šefovi u Oslu žalili su se da njihovi zaposleni provode previše vremena razgovarajući o Knausgorovom delu, te da im ne ostane dovoljno vremena da završe posao.

Edgar Alan Po je prvo je mislio da sova bude glavni junak njegove pesme „Gavran“. Neka pisma ukazuju na to da je Po čak razmišljao da glas da papagaju. Srećom po američku književnost, Po je zaključio da je gavran „više odgovarao predviđenom tonu“ njegove pesme.

Iako svi znaju da je Šekspir najprodavaniji pesnik svih vremena, mnogi ljudi ne mogu tačno da pogode koji pesnici su na drugom i trećem mestu. U slučaju da se pitate, drugi najprodavaniji pesnik je taoistički mudrac Lao Ce, a treće mesto pripalo je libansko-američkom pesniku Halilu Džubranu.

Prevod: Lidija Janjić