Goran Gocić
O autoru
Goran Gocić je novinar, urednik, filmski autor, prevodilac, književnik i akademski profesor. Njegove je radove objavilo ili emitovalo tridesetak medijskih kuća na dvanaest jezika, između ostalih dnevnici Borba, Politika i Independent; televizijske stanice RTS i Kanal 4; magazini Ekran, Sight & Sound i International Film Guide.
Radio je kao urednik u više medija (Dnevni telegraf, Plejboj, Bi-Bi-Si monitoring). Tokom rata za jugoslovensko nasleđe nastupao je na globalnim televizijskim stanicama BBC World i News 24 kao politički komentator, ali je specijalizovan za pitanja kulture o kojoj kontinuirano objavljuje tekstove tri decenije.
Gocić je diplomirao engleski jezik i književnost (Filološki fakultet u Beogradu, 1991), a magistrirao medije i komunikacije (Londonska škola ekonomije i političkih nauka, 1999). Napisao je eseje za dvadeset dva zbornika (Od humanizma do meta- post- i transhumanizma, Peter Verlag, 2016; Degradirana moć: Mediji i kosovska kriza, Pluto Press, 2000, objavljen na engleskom, norveškom i srpskom, itd.).
Napisao je i četiri studije. To su Endi Vorhol i strategije popa (Prometej, 1997), Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine (Institut za film 2003, koautor, objavljena na srpskom, engleskom i španskom jeziku), Kako ubiti Betovena: Bolest u zagrljaju kulture (Zavod za udžbenike, u štampi) i Emir Kusturica: Kult margine (Wallflower Press, 2001, objavljena na engleskom, srpskom i kineskom). Najuspešnija je ova potonja, koju je dvonedeljnik Observer izabrao među pet filmskih knjiga godine u Velikoj Britaniji. Knjiga Kult margine postala je akademski hit, može se naći u bibliotekama širom sveta i jedna je od najcitiranijih akademskih studija koju je napisao neki domaći autor.
Učestvovao je na desetak dokumentarnih filmova u raznim svojstvima, najčešće ispred kamere. Najznačajniji od njih je Prokleti stranci (Velika Britanija, 2000), rađen za ugledni serijal Kanala 4 specijalizovan za istraživačko novinarstvo, u kojem je radio kao reporter i snimatelj. Film je osvojio televizijsku nagradu Prix Europa Special Commendation (2001). U dokumentarcu Balkanski dnevnik: Bugarska (Bugarska/Srbija, 2010) debituje u ulozi scenariste i reditelja.
Dobitnik je dve Borbine nagrade za esej o društvu (1996. i 1997), nagrade „Dušan Stojanović“ za publikaciju iz oblasti filmologije (2002/2003). Njegov prvi roman Tai (Geopoetika, 2013, objavljen na srpskom, engleskom i makedonskom) otvorio je novu paradigmu u pripovedaštvu, postao bestseler i osvojio četiri nacionalne nagrade, uključujući nagradu „Miloš Crnjanski“ (2011/2013) i Ninovu nagradu za roman godine (2014) te ušao u širi izbor za međunarodnu Dablinovu nagradu (2015).
Radio je kao urednik u više medija (Dnevni telegraf, Plejboj, Bi-Bi-Si monitoring). Tokom rata za jugoslovensko nasleđe nastupao je na globalnim televizijskim stanicama BBC World i News 24 kao politički komentator, ali je specijalizovan za pitanja kulture o kojoj kontinuirano objavljuje tekstove tri decenije.
Gocić je diplomirao engleski jezik i književnost (Filološki fakultet u Beogradu, 1991), a magistrirao medije i komunikacije (Londonska škola ekonomije i političkih nauka, 1999). Napisao je eseje za dvadeset dva zbornika (Od humanizma do meta- post- i transhumanizma, Peter Verlag, 2016; Degradirana moć: Mediji i kosovska kriza, Pluto Press, 2000, objavljen na engleskom, norveškom i srpskom, itd.).
Napisao je i četiri studije. To su Endi Vorhol i strategije popa (Prometej, 1997), Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine (Institut za film 2003, koautor, objavljena na srpskom, engleskom i španskom jeziku), Kako ubiti Betovena: Bolest u zagrljaju kulture (Zavod za udžbenike, u štampi) i Emir Kusturica: Kult margine (Wallflower Press, 2001, objavljena na engleskom, srpskom i kineskom). Najuspešnija je ova potonja, koju je dvonedeljnik Observer izabrao među pet filmskih knjiga godine u Velikoj Britaniji. Knjiga Kult margine postala je akademski hit, može se naći u bibliotekama širom sveta i jedna je od najcitiranijih akademskih studija koju je napisao neki domaći autor.
Učestvovao je na desetak dokumentarnih filmova u raznim svojstvima, najčešće ispred kamere. Najznačajniji od njih je Prokleti stranci (Velika Britanija, 2000), rađen za ugledni serijal Kanala 4 specijalizovan za istraživačko novinarstvo, u kojem je radio kao reporter i snimatelj. Film je osvojio televizijsku nagradu Prix Europa Special Commendation (2001). U dokumentarcu Balkanski dnevnik: Bugarska (Bugarska/Srbija, 2010) debituje u ulozi scenariste i reditelja.
Dobitnik je dve Borbine nagrade za esej o društvu (1996. i 1997), nagrade „Dušan Stojanović“ za publikaciju iz oblasti filmologije (2002/2003). Njegov prvi roman Tai (Geopoetika, 2013, objavljen na srpskom, engleskom i makedonskom) otvorio je novu paradigmu u pripovedaštvu, postao bestseler i osvojio četiri nacionalne nagrade, uključujući nagradu „Miloš Crnjanski“ (2011/2013) i Ninovu nagradu za roman godine (2014) te ušao u širi izbor za međunarodnu Dablinovu nagradu (2015).
