Inspektor Nikola Liman se vratio!

U romanu „Umri, ljubavi!“ ponovo se družimo sa starim znancima inspektorom Nikolom Limanom i njegovim prijateljima i kolegama, načelnikom Draževićem, Anđom i Danetom. Nikola je opet suočen sa zamršenim slučajem, ubistvom u koje su umešani moćni političar i njegova razmažena ćerka, ali i, gle čuda, žena u koju je Nikola zaljubljen. Istraživanje će hrabre policajce dovesti u mnoge opasnosti, zavesti na stranputice i uticati čak i na njihove privatne živote.

Sinopsis: Dok je njegova verenica birala idealnu venčanicu, neko je u prizemlju čuvene modne kuće Herman krvnički zario makaze u vrat bezobrazno zgodnom Oliveru Dilberu. Inspektor Nikola Liman se zainatio da prokrči put kroz šumu laži i obmana, ogoli istinu i pronađe zločinca. Da li je mladom i neodoljivom Dilberu došla glave jedna od šest žena koje su tog sunčanog podneva bile prisutne u modnoj kući – uključujući i Kristinu Pajić, ambicioznu advokaticu koja je u strasnoj vezi sa inspektorom? Možda. Jedino je sigurno da će umesto planiranog venčanja uslediti sahrana, i to – ne jedna. Mnoge će se naizgled nespojive životne priče iznenada dotaći, ukrstiti se i dodatno zamrsiti ovaj ionako komplikovani slučaj. Smrt Olivera Dilbera biće samo prva srušena domina u dugom krvavom nizu, koji će Liman pokušati da zauvek prekine.

Bajić se u ovom romanu vešto poigrava maštom čitalaca. Servira nam osumnjičene na srebrnom poslužavniku, dok onaj zlatni čuva za sam kraj. Niti zapliće, prepliće i raspliće, terajući mozak da radi 300 na sat. Sumnjala sam na sve, a u nekim momentima čak i na sebe... Posebno mi se dopala činjenica da su svi likovi, na ovaj ili onaj način, ranjivi – niko nije bezbedan, i to diže uloge.

Dopada mi se i to kako Bajić razvija likove i gradi njihove međuljudske odnose. Svaki lik je brižljivo razrađen, ponekad se čini i do najsitnijih detelja. Čitanjem se stiče utisak da u romanu nema sporednih likova, svako je na neki način bitan i svako doprinosi razvoju priče i rešavanju misterije. Oliver Dilber, koji je maltene od prve strane mrtav, igra jednu od najvažnijih uloga u celom ovom toboganu.

Đorđe Bajić je ovim romanom prevazišao samog sebe. Porastao je i izrastao u pravog, velikog pisca nekog novog talasa srpskih krimi romana. „Umri, ljubavi!“ zaista jeste knjiga koja se „čita u jednom dahu“, koja „lepi za stolicu“, a koju prvenstveno krasi dobra i interesantna priča koja vam ne dozvoljava da je ispustite iz ruku. Kao i prethodni Bajićev roman „Smrt u ružičastom“, i ovaj je obajvila Laguna. Zanimljivost: za samo tri dana prodaje „Umri, ljubavi!“ se našla na Laguninoj TOP 40 listi i to na dvadesetom mestu. Nadam se samo da će to biti podstrek odgovornima iz ove izdavačke kuće da reizdaju „Žutu kabanicu“ i „Jedno đubre manje“ kojih nema u prodaji, a za kojima vladaju veliko interesovanje i potražnja.

A sad trk u knjižare ili na sajt i uživajte u čitanju!