Jun Fose

Jun Olav Fose (1959, Havesund) norveški je pisac, pesnik i dramaturg. Piše romane, pripovetke, poeziju, knjige za decu, eseje, libreta i drame. Njegova dela prevedena su na više od četrdeset jezika. Na književnoj sceni debitovao je romanom „Crvena, crna“ iz 1983. godine. Od 1993, kada piše komad „Neko će doći“ (objavljen 1996), usredsređuje se uglavnom na pisanje drama, od kojih su neke doživele scenska postavljanja u vodećim svetskim pozorištima.

Njegova prva izvedena drama „I nikada se nećemo rastati“ objavljena je i postavljena 1994, a danas njegov dramaturški opus broji tridesetak drama.

Dobitnik je brojnih norveških i međunarodnih nagrada i priznanja: Nagrade Skandinavskog narodnog pozorišta 2002, Počasne nagrada Norveškog saveta za umetnost 2003, Kraljevskog norveškog reda Sv. Olava 2005, Nordijske nagrade Švedske akademije i francuskog Nacionalnog ordena za zasluge 2007, Međunarodne nagrade „Ibzen“ za dramski opus 2010, Nagrade za književnost Evropske unije 2014, Nagrade za književnost Nordijskog saveta 2015, Nagrade „Vili Brant“ 2016. Od 2011. živi u rezidenciji Groten u okviru Kraljevske palate u centru Osla, što je čast koju mu je za poseban doprinos norveškoj kulturi i umetnosti te godine dodelio norveški kralj.

Foseove najznačajnije drame: „Ime“ (1995), „Dete“ (1996), „Majka i dete“ (1997), „Sin“ (1997), „Čovek s gitarom“ (1999), „Letnji dan“ (1999), „Jesenji san“ (1999), „Posetioci“ (2000), „Zima“ (2000), „Popodne“ (2000), „Devojka na sofi“ (2002), „Smrt pasa“ (2004), „San“ (2005), „Senke“ (2006), „Ja sam vetar“ (2007).