Kako sam postala flamenko plesačica

Prva zbirka pesama Jelene Žugić „Kako sam postala flamenko plesačica“ vodi čitaoca na niz putovanja kroz koja će lirsko ja, posredstvom mističnog doživljaja andaluzijskog plesa, ispitati domete sopstvenih strasti. Od Beča i Bukurešta, preko Šefilda i Koventrija, sve do Lisabona i Toleda, u stihovima Jelene Žugić putovati ujedno znači i plesati. Vatrena stihija ovih stihova žudi za dodirom. Kroz vizije tri sna, umrljana prethodnim smrtima lirska junakinja doseže granice telesne i duhovne zrelost u trenutku kada postane jasno da su svi gradovi, traganja i lutanja, zapravo oduvek bili stisnuti između butina, a flamenko saznanje da je ekvator bilo koji daščani pod o koji lupiš potpeticama upregnuvši sve svoje vatre.