Klasici kojima se uvek vraćamo i oni koje tek upoznajemo

Postoje stvari ili navike kojima se u životu uvek vraćamo, a jedna od njih su i knjige. Pravi zaljubljenici u književnost su po nekoliko puta pročitali omiljene naslove, i svaki put spoznali nešto novo što su u prethodnim čitanjima propustili. Pravo vreme za čitanje za ljude koji istinski vole i poznaju književnost ne postoji. Čita se sve, svuda i stalno. Ipak, kada bismo mogli da biramo idealan trenutak u kome smo najopušteniji i najspokjiniji, većina nas bi izabrala jedan kutak koji je isključivo samo naš, mekano ćebe, udobna fotelja, topli napitak u jednoj i omiljena knjiga u drugoj ruci. U današnjem tekstu predstavićemo vam nekoliko klasika u izdanju izdavačke kuće Laguna koji su nam svima dobro poznati, ali možda do sada nismo imali vremena ili mogućnosti da ih sve pročitamo.

„Ljubavnik ledi Četerli“ – Dejvid Herbert Lorens

Objavljen krajem dvadesetih godina prošlog veka, roman „Ljubavnik ledi Četerli“ doživeo je svetsku slavu tek nakon trideset i nešto godina od objavljivanja. Zbog svog za to vreme veoma osetljivog i delikatnog sadržaja ovaj roman je bio i predmet sudskih sporova. Dejvid Herbert Lorens je napisao izuzetno lirski i senzualan prikaz jedne žene i njenih osećanja, koja je sticajem okolnosti i zbog društvenih normi vremena u kome je živela upala u zamku braka sterilisanog od bilo kakvog emotivnog uticaja. Ipak, kada ledi Četerli pronađe svoj beg iz sterilne sredine u liku i delu lovočuvara, njen izbor nailazi na osude i književnih kritičara i čitalaca, koje ne jenjavaju gotovo vek kasnije od kada je roman prvi put objavljen.

„En Veronika“ – H. Dž. Vels

Autor romana „En Veronika“ široj publici je poznat pre svega kao pisac naučne fantastike, a jedan od njegovih najpoznatijih romana „Rat svetova“ takođe možete pronaći u izdanju Lagune. Pored toga što je pisao romane iz žanra naučne fantastike, Vels je bio i vesnik svog vremena, hroničar društva i borac za revoluciju. „En Veronika“ je upravo jedan od romana koji prikazuje sve ono za šta se njen autor i borio. Veronika je mlada, misleća žena sa progresivnim stavovima, koja se zbog svojih principa sukobljava sa ocem i zauvek napušta porodični dom. Zbog stavova koji su zastupali žensku slobodu i otvoreno govorili o ženskoj seksualnosti, roman je po objavljivanju osuđivan, a u bibliotekama zabranjivan.

„Nana“ – Emil Zola

Objavljena 1880. godine, kada počinje i čuveni bel epok, „Nana“ oslikava tadašnji javni život Pariza i njenih stanovnika. Roman o najpoznatijoj kurtizani na svetu prikazuje moralno posrnuće pariskog visokog društva koje svoju intimu prodaje za zrno sladostrašća i jeftinog užitka. Iako sebe predstavlja kao eksperimentalistu, tj. nekoga ko reprodukuje stvarnost kroz naučna dostignuća, Zola se u „Nani“ okreće simbolizmu prikazujući kroz život jedne mlade prostitutke sve nakaznosti visokog društva koje podrazumeva bigamiju, raskalašnost i neumerenost. Ubrzo nakon objavljivanja ovaj roman je prodat u desetinama hiljada primeraka, a doživeo je i pozorišnu adaptaciju širom Evrope, pre svega u Francuskoj i Italiji.

„Srce tame“ – Džozef Konrad

Nakon osam godina provedenih u Kongu, tadašnjoj belgijskoj koloniji u Africi, Džozef Konrad je napisao roman o sudaru civilizacija, imperijalizmu, kolonijalizmu i licimerstvu svega onoga što je Zapad tada predstavljao. Izvanredan prikaz sunovrata civilizacije čiji je jedini cilj stvaranje profita pokazatelj je kako se gotovo vek i po kasnije ništa nije promenilo u načinu na koji svet funkcioniše. Ovaj vanvremenski klasik oduševljava čitaoce širom sveta i služi kako inspiracija ljudima iz drugih sfera umetnosti.

„Životinjska farma“ – Džordž Orvel

Napisana pre svega kao satira o ruskoj revoluciji, „Životinjska farma“ je zapravo roman o svakoj nasilnoj revoluciji koju predvode ljudi gladni vlasti i moći. Svedoci smo da danas kada se u svetu svakodnevno dešavju borbe i različita politička previranja, ovaj roman više nego ikada pre živi svoju priču. Orvel je jednom izjavio: „Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljšanje samo kada su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebe.“ I pored autorove sumnjičavosti, „Životinjska farma“ je privukla pažnju mnogih odmah nakon objavljivanja, a danas je postala neizostavno štivo svakog istinskog zaljubljenika u književnost i deo njegove lične biblioteke.

„Sumorna kuća“ – Čarls Dikens

Prvi put objavljen na srpskom jeziku u izdanju Lagune, ovaj dvotomni roman predstavlja jedno od najznačajnijih Dikensovih dela. U „Sumornoj kući“ upoznajemo dve junakinje čiji se životi pralelno prepliću. Jedna junakinja je ohola i bogata ledi Deldok, a druga junakinja je siromašna Ester Samerson. Živote ovih dveju žena spaja jedan sudski proces. Inspirisan događajima koji su se stvarno dogodili, ovaj roman je savršen prikaz kompleksnog britanskog pravosuđa, ali i izvanredna detektivska priča o inspektoru Baketu koji pokušava da razreši misterije koje su povezane sa likovima u ovom izuzetnom engleskom klasiku iz devetnaestog veka.

„Gavran i najbolje priče“ – Edgar Alan Po

Mnogi čitaoci smatraju da priče ne zahtevaju mnogo truda i da nisu toliko sadržajne kao roman. Edgar Alan Po, „otac horora“, dokazuje upravo suprotno. Mračno, setno i sanjivo kroz svaku priču, Po nam budi osećaj jeze i izvesnu dozu straha. Sve u vezi sa ovim piscem je mistično: njegov život koji su od početka pratile razne nesreće, a zatim i misteriozna smrt koja nikada do kraja nije razjašnjena. Pisanje Edgara Alana Poa postalo je simbol američke kulture koje je uticalo na dalje stvaranje književnosti, književne fantastike i filmova. Njegov uticaj se ubrzo proširio i na ostatak sveta i danas nijedan istinski zaljubljenik u žanr horora i fantastike ne može za sebe reći da to jeste a da prethodno nije pročitao bar nekoliko priča Edgara Alana Poa.