Komesar Dipen u prvom putopisnom krimiću

„Smrt u Pont Avenu“ je neizmerno ljupko i šarmantno napisana priča, idealna za sve one čitaoce detektivske proze koji ne žude za akcionim i nasilnim scenama punim krvi i jeze, već tragaju za dobrom zabavom i, pre svega, opuštenim uživanjem u čitanju.

Svako ko je ikada istraživao turističku ponudu za Španiju morao je da naleti na mali ribarski grad Finistere koji se nalazi u istoimenoj oblasti. U pitanju je najzapadniji deo zemlje koju su još stari Rimljani nazivali krajem sveta iliti finis terrae. U srednjem veku su ovu obalu pohodili hodočasnici kako bi na „kraju sveta“ mogli da budu sami sa svojim bogom, a danas je to poznato turističko odredište sa kojeg se pruža očaravajući pogled na Atlantski okean.

Autor ovih redova je tek čitajući knjigu „Smrt u Pont Avenu“, koju je u prevodu Nikole Jordanova sa nemačkog objavila izdavačka kuća Laguna, otkrio da i u Francuskoj postoji oblast istog imena. Francuski Finister je jedan od pet departmana u Bretanji na samoj obali Atlantika. A u njemu se nalazi i gradić Pont Aven. U pitanju je pastoralno naselje smešteno na obali reke i okeana. Nekada poznato po brojnim mlinovima koji su danas pretvoreni u turističke atrakcije i adaptirani u ugostiteljske objekte, kao i po Postavenskoj slikarskoj školi koju je tu ustanovio čuveni impresionista Pol Gogen, ovo mesto predstavlja praznik za oči i idealno je za odmor.

Upravo tamo smešta radnju svoje prve (a i potonjih) kriminalističke priče nemački autor Jörg Bong koji se krije iza pseudonima Žan-Lik Banalek.

Na početku romana zatičemo komesara Žorža Dipena kako u restoranu na obali ispija svoju jutarnju kafu i gricka kroasan. Zbog nezgodne naravi i svađe sa gradonačelnikom prestonice, koji će kasnije postati i predsednik Pete Republike, ovaj prgavi Parižanin je po kazni poslat na kraj sveta. Tu je već više od dve godine, ali ga Bretonci i dalje doživljavaju kao stranca. Svestan je da će tako biti zauvek, ali to ga ne sprečava da se na neki način zaljubi u te ljude, njihov prkos i ponos, kao i u ceo kraj.

Ljubav prema Bretanji je ono što će Banalek pokušati da probudi i u čitaocima ovog romana. I sam zaljubljenik u ovaj deo francuske obale koji na njoj, poput svog književnog junaka, i živi, autor nas provodi kroz ljupke uličice gradića, pa sve do šumovitih i zelenih obala čiji su pejzaži zauvek sačuvani i na platnima impresionista. „Smrt u Pont Avenu“ nije samo triler već i svojevrsni putopis kroz ovaj kraj. Region Bretanje 2016. godine Banaleka je nagradio titulom Mécène de Bretagne (pokrovitelj Bretanje) jer je u svojim romanima popularisao njihov kraj.

Mir u kome komesar Dipen pokušava da ugasi svoj nemir biće prekinut surovim ubistvom ostarelog vlasnika kultnog hotela u kojem su, pre više od jednog veka, stanovali Gogen i ostali slavni i manje slavni slikari.

Tu počinje zaplet prvog romana koji je prodat u više od milion primeraka i koji će, zajedno sa narednih osam knjiga, doživeti filmsku adaptaciju za televiziju.

U pitanju je knjiga koja se čita sa lakoćom i ne dopušta da je odložite pre samog kraja. Iako u citatu iz Frankfurter Allgemeine Zeitunga koji stoji na zadnjoj korici srpskog izdanja autora upoređuju sa Žoržom Simenonom, a komesara Dipena sa njegovim kolegom Megreom, čini se da su atmosfera priče i način pripovedanja ipak bliži Agati Kristi ili, čak, Aleksandru Mekolu Smitu i njegovom serijalu Prva damska detektivska agencija.

„Smrt u Pont Avenu“ je jedna neizmerno ljupko i šarmantno napisana priča, idealna za sve one čitaoce detektivske proze koji ne žude za akcionim i nasilnim scenama punim krvi i jeze, već tragaju za dobrom zabavom i, pre svega, opuštenim uživanjem u čitanju.