Laza Lazarević
O autoru
Lazar Laza K. Lazarević (1851–1891) smatra se tvrocem srpske psiohološke pripovetke. Napisao je devet pripovedaka koje su objavljene, „Prvi put s ocem na jutrenje“, „Školska ikona“, „U dobri čas hajduci!“, „Na bunaru“, „Verter“, „Sve će to narod pozlatiti“, „Vetar“ i „On zna sve“, dok je „Švabica“objavljena tek nakon njegove smrti jer je, kako se smatra, verovao da je previše autobiografska. Njegov opus se može podeliti na pripovetke iz gradskog, i pripovetke iz seoskog života, i tom drugom ciklusu pripadaju tri nedovršene pripovetke „Na selo“, „Tešan“ i „Sekcija“, čiji su fragmenti objavljeni nakon piščeve smrti.
Laza Lazarević je bio i prvi lekar Opšte državne bolnice u Beogradu. Početkom 1888. izabran je za člana Srpske akademije nauka za zasluge na književnom polju. Februara 1889. postaje lični lekar kralja Milana Obrenovića i biva unapređen u čin sanitetskog potpukovnika. Srpska akademija nauka je nagradila Lazarevićevu poslednju pripovetku „On zna sve“.
