Od fanfikcije do TikToka: Živeli mikrožanrovi!

Ako već neko vreme koristite Netfliks, Odibl ili Gudrids, verovatno ste primetili da pojedine liste preporučenih naslova na tim platformama imaju krajnje specifične nazive. I dok su neki od njih kratki i nenametljivi („šarmantni krimići“, „tajne malog grada“ i sl.), ima i onih čija vas dužina i kompleksnost primoraju da na trenutak zastanete i zamislite se („ljubavne avanture crvenokosih heroina“, „knjige za plažu: uživajte u sunčanju uz ove naslove“, „život; London; idealno za ovaj trenutak u junu“ ili „fantastika: portali u neobične svetove“). Ima ih na hiljade, a predstavljaju jedno od dominantnih obeležja ere digitalnog izdavaštva: mikrožanrove.

Od početka 21. veka književni podžanrovi su se toliko namnožili, i postali toliko specijalizovani, da ih je danas najbolje zvati mikrožanrovima. Žanrovi poput fantastike, ljubavnog i kriminalističkog romana trenutno su najplodnije tle za njihovo bujanje. Ovo pomalo neočekivano, intenzivno umnožavanje broja usko definisanih podžanrova zbunilo je mnoge ljubitelje knjige. Kako bi im pomogao da se snađu u novonastaloj džungli izdanja, kategorija i mini-serijala, kanadski izdavač ljubavih romana Arlekin počeo je da objavljuje vodič kroz ljubavne žanrove, u koji su uključene i najrazličitije vrste mikrožanrova – od sasvim uobičajenih, poput „druge šanse“ i „porodične sreće“, do onih „skandaloznijih“, kao što su „kauboji i rančeri velikog srca“ i „čuvari zakona u borbi protiv kriminala“.

Amazonova platforma Odibl se takođe služi mikrožanrovima kako bi klasifikovala audio-knjige na svom sajtu, gde se, primera radi, mogu pronaći kategorije kao što su „intergalaktička svemirska politika“ ili „naučna fantastika: prvi kontakt“. Primeri audio-knjiga u kategoriji „tajne malog grada“ su „Tragač“ Tane Frenč i „Velike laži u malom gradu“ Dajane Čejmberlen. Kategoriji „prvi kontakt“ pripadaju „U moru zvezda sniti“ Kristofera Paolinija i Axiom’s End Lindzi Elis. Mikrožanr „natprirodne škole“ obuhvata romane „Deveta kuća“ Li Bardugo i Magic for Liars Sare Gejli. Do sada bi već trebalo da vam je jasno: svaka od ovih knjiga ima vrlo specifičan sadržaj.

Upotreba mikrožanrova, ali i ostalih sitnih informacija poput „tagova“ i kategorija, olakšava rad algoritama i doprinosi „vidljivosti“ knjiga na prodajnim sajtovima. U onlajn prodavnicama Amazona i Gugla knjige se klasifikuju pomoću tzv. BISAC (Book Industry Subject and Category) kodova, s tim što Amazon istovremeno koristi i sopstveni sistem klasifikacije.

Poreklo mikrožanrova

Proliferaciji mikrožanrova direktno je doprineo procvat digitalnog izdavaštva u 21. veku. Broj ljudi koji su zahvaljujući razvoju interneta dobili priliku da sa svetom podele svoj književni talenat – ili nedostatak istog – uistinu je fascinantan. U ne tako dalekoj prošlosti većina nas je o tako nečemu mogla samo da sanja.

Mora se ipak napomenuti da sama reč „mikrožanr“ nije tvorevina 21. veka. Autorke knjige The Microgenre: A Quick Look at Small Culture En Stivens i Moli O’Donel navode da je u upotrebu ušla još osamdesetih godina prošlog veka, kada su književni kritičari počeli da je koriste kako bi opisali veoma specifične podžanrove.

U 21. veku, međutim, razvoj platformi za objavljivanje fanfikcije i pojava TikToka uzdigli su popularnost ovog pojma do neslućenih visina. Bet Driskol, profesorka menadžmenta u izdavaštvu i komunikacijama na Melburnskom univerzitetu, kaže da tzv. fan kultura bez ikakve sumnje doprinosi nastanku mikrožanrova, jer oni dozvoljavaju veću slobodu i kreativnost u klasifikaciji proznih dela. „Specifični tagovi, koji označavaju mikrožanrove, ponekad ostaju poznati samo malim grupama obožavalaca, ali ponekad prodiru i u širu književnu kulturu i tako zapadaju za oko izdavačima i platformama. Ponekad se dešava i da tagovi ili kategorije dolaze ’sa druge strane’ – od samih izdavača, koji se nadaju da će na taj način formirati novi segment tržišta.“

Mikrožanrovi koji obuhvataju mali broj naslova

Stivens i O’Donel u svojoj knjizi ističu da je prednost grupisanja tekstova u uže, fokusiranije mikrožanrove u tome što manje poznata dela, koja samostalno nisu uspela da privuku očekivanu pažnju, sada postaju važni, pažnje vredni „kulturni artefakti“. To znači da izvesne teme i tropi, koji bi unutar žanra prošli nezapaženo, postaju eksponiraniji zahvaljujući specifičnosti mikrožanra.

Autorke kao primer navode francuski libertinski roman iz 18. veka. To što ovaj raznovrsni žanr pokriva gotovo sve – od „lascivnih aluzija“ francuskog romansijera Kloda Prospera Žolio de Krebijona do eksplicitne pornografije Markiza de Sada – ne menja, međutim, činjenicu da mu pripada samo trinaest romana. „Ovi romani dali su glas piscima i čitaocima kritički nastrojenim prema društvenom i političkom poretku koji je u to vreme brojao svoje poslednje dane“, pišu one.

Pripadnost mikrožanru, dakle, omogućava knjizi da bude primećena. Ona olakšava posao i marketinškim stručnjacima zaduženim za promociju knjiga sa specifičnim ili ezoteričnim temama. Bet Driskol navodi da mikrožanrovi pomažu i kada je u pitanju prodaja određenih naslova na duge staze. „Mikrožanr može pomoći knjizi da stekne jako uporište među manjim brojem čitalaca pre nego što, zahvaljujući upravo njihovim preporukama, pronađe put do šireg auditorijuma. Osim toga, pojava novih mikrožanrova upoznaje izdavačku industriju sa aktuelnim željama i interesovanjima publike, što im može biti od koristi u planiranju dalje izdavačke aktivnosti.“

Usko definisani žanrovi, naravno, mogu imati i svoje mane. Knjige koje pripadaju istom mikrožanru posle izvesnog vremena mogu postati formulaične i repetitivne. Kada čitaoci unapred znaju šta da očekuju, pisac mora pošteno da se potrudi kako bi im ponudio nešto originalno i novo, ne gubeći pritom iz vida ograničenja mikrožanra.

Nedostatak fleksibilnosti unutar mikrožanra predstavlja poseban problem. Ako pripada nekom mikrožanru, knjiga se mora pridržavati njegovih pravila, a čak i najsitnije odstupanje može da razočara čitaoce. Mnogi pisci neprestano balansiraju između potrebe da se ponudi nešto novo i želje da se zadovolje očekivanja odanih čitalaca.

Ko ima koristi od mikrožanrova?

Sa potrošačkog i izdavačkog stanovišta, od postojanaja mikrožanrova najviše koristi imaju čitaoci sa netipičnim ukusima. Mikrožanrovi im pružaju šansu da pronađu knjige sa specifičnim temama, zapletima, likovima itd. Onima koje, na primer, interesuju knjige o ubistvima u malim sredinama ili vanzemaljskim romansama, trebalo bi omogućiti da ih u knjižarama pronađu na policama sa oznakama odgovarajućih mikrožanrova.

Mikrožanrovi su od koristi i autorima. Oni im omogućavaju da pišu za specifične grupe čitalaca, znajući da će njihove knjige, ako nigde drugde, imati prođu u tom segmentu čitalačke populacije. A to je u isti mah i siguran način da steknu slavu, pa makar to bilo i samo unutar određenog mikrožanra.

Biblioteke, knjižare i onlajn prodavnice takođe mogu imati koristi od mikrožanrova. Organizovanje prema ovom kriterijumu moglo bi da uštedi dragoceno vreme koje provodimo preturajući po gomilama i gomilama knjiga.