Pariz, Teksas

Već iz naslova prve zbirke pesama Vladana Krečkovića „Pariz, Teksas“ nagovešteno je u kakvom ključu bi trebalo čitati pesme koje su pred nama. Referišući pre svega na kultni filmski klasik Vima Vendersa, ali i na film „Čanking Ekspres“, ništa manje kultnog autora Vong Kar Vaja, koji govore koliko život može biti bezvoljan i bez smisla nakon prekida emotivnih veza, Vladan Krečković na veoma suptilan i nepretnciozan način govori priču o rastancima, pokušavajući da u putovanjima, gledanju porodičnih fotografija, nalaženju sagovornika u strancu koji je ostavio komentar na Jutjubu, neprestanim sećanjima i preispitivanju, pronađe stajnu tačku odakle bi njegov život ponovo krenuo uobičajenim tokom. Ova knjiga nudi drugačiju, ali istinitu životnu perspektivu romantičnog gubitka bez zrna patetike, hrabar iskorak u prostor nove osećajnosti, gde se kao moto ovog svojevrsnog emotivnog razgolićavanja suptilno nameću stihovi: Znao sam te ljude, to dvoje ljudi.