Koliko košta napredak po svaku cenu?

Kada je pre tačno pola veka napisao kritički esej o automobilu, francuski filozof Andre Gorc (1923–2007) potpuno mu je opovrgao namenu, korisnost i svrhu. Pošto kola više vremena troše nego što uštede i veće daljine stvore nego što prevaziđu, nazvao ih je zabludom.

Isto to čini Kristofer Rajan (1962), ali je njegova meta čitavo čovečanstvo. Prema njemu, civilizacija je donela više problema nego koristi i zato moramo radikalno da preispitamo odnos sa prirodom, tehnologijom i samima sobom. Za razliku od drugih pisaca, Rajan postavlja fundamentalna pitanja – živimo li u najboljem od svih svetova, da li je napredak po sebi univerzalna vrednost i da li nam je zaista bolje od kada sve zasnivamo na njemu?

Ne. Autorova teza glasi: napredak je najveća zabluda čovečanstva.

Dovodeći u pitanje neupitno, ovaj bihevioralni psiholog i profesor američke književnosti nas kroz 11 poglavlja vodi od samih naših početaka do savremenog doba, sa idejom da je današnjica kumulativni rezultat i ne tako mudrih odluka koje smo doneli na putu napretka. Njegova knjiga pregled je onoga što smo izgubili, misleći da dobijamo.

U prvom delu knjige autor se osvrće na najvažnije što znamo o životu svojih predaka iz lovačko-sakupljačkih društava. Bavi se i počecima civilizacije od poljoprivredne revolucije, za koju tvrdi da je greška koja nas je, neosetno, dovela do degradacije prirodne okoline, društvenih nejednakosti i psiholoških otuđenja. Čitava je knjiga, zapravo, uporedni pregled naše civilizacije i lovačko-sakupljačkih društava, koja smatra humanijim i jednakijim, jer žive u skladu sa svojim potrebama i svetom koji ih okružuje.

Njegova knjiga je i pregled svega što nam je uračunato u cenu napretka. Zašto se neprekidno ratuje? Zašto često živimo u bolu tako da se lekovima teramo u smrt? Zašto držimo milione ljudi u zatvorima? Da li umemo da odgovorimo? Autor hrabro pokušava: zato što smo ubeđeni da je „čovek čoveku vuk“. U nastavku knjige ukazuje na patnje, zabune i traume koje odlikuju savremeni život. Pošasti savremenog društva kao što su zaraze, zavisnost, pandemije gojaznosti i mentalnih poremećaja prisutne su zahvaljujući, a ne uprkos napretku kome se pevaju ode.

Koreni priče o napretku sežu do poljoprivredne revolucije pre desetak hiljada godina koja je omogućila pojavu prvih viškova, vlasništva nad njima, aparata koji ih čuvaju i organizacije koja sve to sprovodi i pravda – države. Upravo su one svaku vrstu nejednakosti, eksploatacije i kolonijalizma pravdale pričama o proizvodnji, stalnom napretku, civilizovanosti, zaštiti reda, mira i privatne svojine. Idejno mazivo za to su bile uticajne ideje dvojice Tomasa – Maltusa i Hobsa – da su siromaštvo, egoizam, nasilje i međusobna borba za opstanak u ljudskoj prirodi.

Važna poruka knjige „Civilizovani do bola“ je da ove ideje, naprosto, nisu tačne. Čovek čoveku nije vuk. Civilizacija je, a ne ljudska priroda, utrla put nezadrživom rastu proizvodnje, trgovine i društvenim i ekonomskim nejednakostima. Niti su nasilje i takmičenje ljudski instinkt. Lovačko-sakupljačka društva živela su po načelima jednakosti, saradnje i neograničenog deljenja, što je ljudskom rodu donelo neizmerne koristi. Što više saznajemo o lovcima-sakupljačima, sve je jasnije da je njihov život približniji izraz ljudske prirode nego naš. „Mi živimo u svetu koji su za sebe stvorile institucije čiji napredak počiva na trgovini, a ne ljudska bića, koja cvatu kada imaju dovoljno druženja, smeha i dokolice“, podvlači autor na 246. strani.

Ništa od ovoga Kristofer Rajan ne radi napamet – knjiga je utemeljena na istraživanjima. Argumentujući jasno, duhovito, a često i satirično, oslanja se na uvide iz širokog skupa disciplina: antropologije, ekonomije, psihologije, biologije i drugih.

Ne nudi ni laka rešenja – takvih nema. Ali nas poziva na duboku samorefleksiju. Današnji svet pastorče je zablude o neprekidnom ekonomskom rastu kome žrtvujemo i sebe i životnu sredinu. Autor zaključuje da treba promeniti principe organizovanja u pravcu i istinske saradnje i „mreža jednakih“, tj. entiteta koji uzimaju u obzir jednakost i ekološke dimenzije problema.

Poziva nas na novo promišljanje vrednosti koje se čine tako logičnim, a samo su dobro prodat marketing.