Izuzetan pripovedač rešava neke od misterija koje i danas postoje

Grčka. Bugarska. Turska. Sirija. Liban. Izrael. Egipat. Irak. Iran. Avganistan. Pakistan.

Za samo desetak godina Aleksandar Veliki je stvorio carstvo koje je zauzimalo veći deo ovih 11 država koje danas postoje. Ovaj podvig deluje neverovatno.

Još od smrti mladog makedonskog kralja u 33. godini 323. godine pre nove ere, svaka generacija je imala sopstvenu interpretaciju njegovih podviga. Kako autor Entoni Everit primećuje, za jednog čuvenog istoričara 20. veka, Aleksandar je bio pravi engleski gospodin, dok je za drugog prototip totalitarnog diktatora. Naravno, nije bio ni jedno ni drugo: bio je čovek svog vremena. U knjizi „Aleksandar Veliki: Njegov život i tajanstvena smrt“, Everit je kao izuzetan pripovedač vratio Aleksandra u kontekst tog vremena i pokušao da reši neke od misterija koje i danas postoje.

Da li je ubio svog oca? Da li je bio heteroseksualac ili gej? Vizionar ili zanesenjak? Genije ili je samo imao sreće? Velikog srca ili nasilna pijanica? I ultimativno pitanje: šta – ili ko – ga je ubilo? Everit se drži činjenica i lagano gradi slučaj. Usput nas vodi na produhovljeno putovanje kroz drevni svet – od Balkana do južne Azije – uz efektna objašnjenja bitaka i korisne opise života običnih grčkih vojnika.

Sasvim sigurno jedan zaključak je nepobitan: Aleksandar je bio vojni strateg retkog talenta koji je pobeđivao mnogo jače neprijatelje briljantnim analizama i korišćenjem taktika obmane. U tome mu je mnogo pomogla disciplinovana vojska koju mu je ostavio njegov pokojni otac Filip. Everit se posebno fokusira na uticaj koji su imali Aleksandrovi harizmatični roditelji, kao i na dvor na kome je odrastao koji je bio poput zmijarnika.

Aleksandar za sobom nije ostavio dinastiju, ali je promenio Bliski Istok za narednih nekoliko vekova. I još uvek ga pamtimo nakon više od 2000 godina. Bio bi veoma zadovoljan da zna da je tako!

Prevod: Dragan Matković