Tulio Forđarini
O autoru
Tulio Forđarini je luksemburški pisac. Rođen je 1966. godine u Nojdorfu. Studirao je istoriju u Luksemburgu i Strazburu a danas radi i kao nastavnik.
Napisao je nekoliko romana, kratkih priča i scenarija za odrasle i mlade a povremeno piše i prikaze i kolumne za različite časopise, kao što je satirični nedeljnik Feierkrop.
Forđarini piše na luksemburškom, francuskom, nemačkom i engleskom jeziku. Poznat je po mračnim temama i crnom humoru koji koristi kao podlogu za kritiku savremenog društva, iako tvrdi da njegova uloga nije uloga kritičara već posmatrača. Njegovo iskustvo u radu sa decom sa poremećajima u ponašanju poslužilo mu je kao inspiracija za brojna dela među kojima je i najpoznatiji roman Amok: Luksemburška ljubavna priča (Amok. Eng Lëtzebuerger Liebeschronik, 2011) za koji je dobio prestižnu Nagradu Evropske unije za književnost 2013. godine. Po Amoku je 2015. godine snimljen film Baby(a)lone koji je država Luksemburg izabrala za svog kandidata u trci sa Oskara za najbolji strani film. Film nije ušao u uži izbor, ali je dobio brojne lokalne nagrade.
Rani Forđarinijevi radovi bili su inspirisani žanrom noar. Na početku karijere pisao je kriminalističke romane na francuskom jeziku, inspirisan Kamijevom i Bodlerovom poetikom, u kojima je kritikovao visoku luksemburšku klasu. Za sebe tvrdi da je pesimista pa zbog toga često u svemu vidi lošu stranu. Svet nije ružičasto mesto i trudi se da ga opiše realno, ali kako čitanje njegovih knjiga ne bi bilo previše deprimirajuće, uvek se trudi da ubaci humor, iako se njegov humor uglavnom može definisati kao crni humor.
Njegov prvi roman Gospođica Mona (Miss Mona, roman de gare en cinq actes et un épilogue, 2000) bavi se seksualnim zlostavljanjem adolescenata i fašističkim tendencijama intelektualne elite koju istražuje inspektor Martin (isti protagonista pojaviće se i u kasnijim romanima). Slična tema se pojavljuje i u romanu Leševi (Carcasses, 2004), u kojem se Forđarini bavi problemom ilegalnih migranata i trgovinom ljudima.
Forđarinijeve knjige uvek vode čitaoca kroz mračne kutke Luksemburga koje ne možemo videti u turističkim vodičima i razglednicama.
