Uglješa Šajtinac

Uglješa Šajtinac (Zrenjanin, 1971), dramski pisac i prozni pisac za decu i odrasle, diplomirao je 1999. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku Dramaturgija. Od 2005. predaje dramaturgiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Napisao je romane „Čuda prirode“ (1993), „Nada stanuje na kraju grada“ (2002), „VOK ON!“ (2007) i „Sasvim skromni darovi“ (2011), kao i romane za decu „Vetruškina ledina“ (2006), „Čarna i Nesvet“ (2013), „B. N. Lj.: (Banda neželenih ljubimaca)“ (2017) i „Biće jednom“ (2020). Autor je i zbirke priča „Čemer“ (1997), drama „Rekviziter“ (1999), „Pravo na Rusa“ (2001), „Govorite li australijski?“ (2002), „Hadersfild“ (2005), „Banat“ (2007) i „Lepet mojih plućnih krila“ (2009), kao i knjige kratke proze „Žena iz Huareza“ (2017).

Između ostalih, napisao je radio-drame „U bunaru“ (1998) i „Đakon Bogorodične crkve“ (dramatizacija romana Isidore Sekulić, 1999).

Po drami „Hadersfild“ nastao je istoimeni igrani film (2007). Za ovu dramu dobio je Sterijinu nagradu za najbolji savremeni dramski tekst na Sterijinom pozorju 2005. Za roman „VOK ON!“ dobio je Nagradu „Biljana Jovanović” za knjigu godine. Za roman „Sasvim skromni darovi“ dobio je Nagradu za književnost Evropske unije, Vitalovu nagradu za najbolju knjigu godine i Nagradu „Bora Stanković”.

Predstave po dramama Uglješe Šajtinca, osim u srpskim, igrane su i u britanskim i američkim pozorištima.

Prevođen je i na poljski, bugarski, engleski, mađarski, ukrajinski, slovenački i makedonski jezik.

Živi i radi u Zrenjaninu.