Zašto čitamo u kupatilu?

Gde bi neki od nas bili bez mira kućne čitaonice koja nam je na raspolaganju 24 časa dnevno? Postoji bezbroj razloga koji čitanje u kupatilu čine primamljivim: između ostalog, zagarantovani su nam privatnost, pristojna količina slobodnog vremena i odsustvo ometajućih faktora. U slučaju da niste redovni učesnik takmičenja u jedenju hot dogova, u ovom svetom prostoru verovatno ne provodite dovoljno vremena da biste se posvetili iščitavanju „Rata i mira“ – većini običnih smrtnika dovoljne su novine, časopis ili strip.

Jedan od razloga zbog kojih mnogi od nas čitaju u kupatilu je to što boravak u toj prostoriji podrazumeva privatnost. Dete će možda nenajavljeno banuti u sobu svojih roditelja, različiti članovi porodice mogu istovremeno boraviti u radnoj ili dnevnoj sobi, ali kupatilo se obično smatra kućnom „tvrđavom samoće“. Nema ničeg čudnog u tome što se ponekad duže zadržavamo iz zaključanih vrata kupatila i niko se neće uzbuđivati zbog toga što se prilikom obavljanja drugih aktivnosti zabavljamo nekakvim laganim štivom.

Kao što svi vrlo dobro znamo, neke posete kupatilu traju duže od drugih. Šta učiniti sa vremenom koje nam se odjednom nađe na raspolaganju? S obzirom na okolnosti, upotreba telefona deluje pomalo neukusno, a retki su oni koji će baš iz tog razloga u kupatilo ugraditi televizor. Zbog toga čitanje predstavlja idealnu zanimaciju. Uz članke uopštenog sadržaja, viceve, rebuse i druge kratke sadržaje vreme brzo proleti.

Neki ljudi čitaju u kupatilu i bez uobičajene gastrointestinalne motivacije. Zidovi ove prostorije korisniku obezbeđuju mir i blaženo odsustvo spoljnih smetnji poput glasnog televizora, muzike, nemirne dece i telefona. Ima i onih koji noću čitaju u kupatilu jer svetlo u spavaćoj sobi smeta njihovom partneru. A ne bi trebalo da nas iznenadi ni kada u kupatilima nekih ljudi primetimo držače za novine i police za knjige.

U jednoj od klasičnih epizoda sitkoma „Sajnfeld“, knjižara odbija da vrati novac Džordžu Kostanci jer je njihov senzor registrovao da je knjiga koju ovaj vraća bila u kupatilu. U filmu „Velika jeza“, jedan od junaka se žali da članci koje piše za jedan popularni časopis mogu da se pročitaju za vreme prosečne posete toaletu. Neki bi rekli da to i nije tako loše.

Prevod: Jelena Tanasković