Zašto pisci vole onlajn recenzije

Ako pratite savremene pisce na društvenim mrežama, verovatno ste primetili da neki od njih redovno diskretno podstiču, mole ili čak preklinju svoje obožavaoce da pišu i na internetu objavljuju recenzije njihovih knjiga. U trenutku kada pročitate ovakve poruke, verovatno pomislite: „Da, da, važi. Napisaću nešto kasnije.“ I, hej, ne osuđujem vas. I meni se to često dešava.

Ali zašto su recenzije tako važne? Da bi se autor neke knjige bolje osećao? Ne.

Mada, kada malo bolje razmislim, lepe reči čitalaca su uvek dobrodošle, a naročito ako se vaša knjiga ne prodaje očekivanim tempom, ili ako do tada napisani kritički prikazi nisu baš najpovoljniji.

Vredi napomenuti i da mnogi pisci uopšte ne čitaju recenzije. Zašto bi gubili živce? Kakve koristi mogu imati od negativnih komentara na račun knjige koja je već objavljena? Ako ste ikada posećivali sajtove kao što je, na primer, Goodreads, onda sigurno znate da neki komentari mogu biti zaista užasni. Umesto promišljenog kritičkog osvrta na knjigu, to su neretko ozbiljni ad hominem napadi na samog pisca. Piscima to svakako nije potrebno.

Pa ipak, činjenica da ih pisci izbegavaju ne čini ove komentare ništa manje važnim. Zašto? Zato što je njihov sadržaj – i, kao što ćete videti, broj – važan drugim čitaocima.

„Socijalni dokaz“

Verujem da će se većina bibliofila složiti da je ponekad, kada tragamo za sledećom knjigom koju ćemo pročitati, dovoljna jedna jedina preporuka pouzdanog recenzenta. Pisci vole da čuju da se njihove knjige preporučuju – i u stvarnom životu i na društvenim mrežama – ali to, nažalost, nije dovoljno.

Razmislite samo o sledećem: kada negde primetite dugi red ljudi koji nešto čekaju, šta vam govori instinkt? Verovatno da se raspitate o čemu je reč, a onda možda i sami stanete u red. Ako vidite da veliki broj bukstagramera promoviše neku knjigu, kladim se da ćete je odmah potražiti na sajtovima kao što je Goodreads. A kakva će, pitam se, biti vaša reakcija ako vidite da neka knjiga ima tek sedam ili osam internet preporuka? Ne trudite se, znam odgovor.

Kao životinja koja je u davnoj prošlosti živela u čoporima, savremeni čovek još uvek nije uspeo da prevaziđe način razmišljanja karakterističan za takve grupe. Verovatno ste čuli za mentalitet čopora (ili krda, ili gomile, ili stada). Kada primetimo da veliki broj ljudi oko nas nešto radi, mi automatski pomislimo da u tome mora biti nečega što, u najmanju ruku, zaslužuje našu pažnju. Takvo ponašanje je urezano u našu DNK. Američki psiholog Robert Ćaldini je osamdesetih godina prošlog veka ovom fenomenu dao ime „socijalni dokaz“. Reč je, naime, o našoj tendenciji da kopiramo ponašanje drugih kako naši postupci ne bi bili označeni kao „društveno neprihvatljivi“. Primenjeno na naš slučaj, to bi, ukratko, izgledalo ovako: kada posetimo neki sajt za onlajn prodaju, knjige sa velikim brojem recenzija će prve privući našu pažnju.

A kada smo već kod onlajn prodaje, svi mi vrlo dobro znamo ko je najveći onlajn prodavac na svetu. Kao neko ko svim srcem podržava nezavisne knjižare i nema ništa lepo da kaže o milijarderima, verovatno vam nikada ne bih preporučila kupovinu preko Amazona, ali ambiciozni pisac u meni dobro zna da će veliki broj mojih čitalaca – i, što je još važnije, potencijalnih čitalaca – kupiti moje knjige upravo preko tog sajta; ako ih uopšte kupe. Ti ljudi moraju da vide ne samo da moje knjige dobijaju pozitivne recenzije nego i da tih recenzija ima mnogo.

I ne samo to. Sviđalo se to meni ili ne, moram da priznam da Amazonov sajt nudi odlične informacije o knjigama. Često ga i sama posećujem kako bih pročitala mišljenja čitalaca o pojedinim naslovima, a onda na osnovu tih informacija donosim odluku o kupovini. Na nekom drugom mestu, naravno. (Na svu sreću, Amazon dozvoljava korisnicima da ostave komentar čak i ako knjigu nisu kupili na njihovom sajtu.) Zagriženi ljubitelji čitanja znaju da se informacije o knjigama mogu pronaći i na drugim mestima, ali moramo se pomiriti sa činjenicom da je običnom čitaocu najvažnije da kupovinu obavi što brže i bezbolnije – a upravo je po tome Amazon poznat.

Ocena od četiri ili pet zvezdica će bez sumnje privući pažnju većine čitalaca, ali ako je broj pozitivnih recenzija i visokih ocena relativno mali, postoji rizik da oni pomisle da je pisac jednostavno zamolio prijatelje i članove porodice da na taj način „poguraju“ prodaju njegove knjige. Bilo to istina ili ne, mali broj recenzija kod potencijalnih kupaca uglavnom izaziva sumnju. Ali ako neka knjiga ima na stotine recenzija, logično je pretpostaviti da bar neke od njih potiču od nepristrasnih pojedinaca kojima se zaista dopala, što je sasvim dovoljan podsticaj da se posegne za novčanikom.

Uloga algoritma

Veoma je interesantno da od nastanka najpopularnijeg prodajnog sajta pa sve do danas nikome nije pošlo za rukom da otkrije kako Amazonov algoritam tačno funkcioniše. Neki dokazi ukazuju da postoje izvesne „prekretnice“ u broju recenzija – 20, 50, 100 itd. – koje povećavaju verovatnoću da će se neka knjiga naći na spisku onih koje sajt preporučuje svojim korisnicima. Ovo je veoma važan podatak za pisce iza kojih ne stoje marketinški timovi velikih izdavačkih kuća – veliki broj recenzija povećava vidljivost vaše knjige.

Ostala promotivna sredstva

Još jedno od oruđa koja se nalaze na raspolaganju piscima i nezavisnim izdavačima su promotivni sajtovi kao što je BookBub, koji čitaoce imejlom obaveštava o sniženjima cena knjiga i na taj način doprinosi povećanju prodaje. Odluku o tome da li će promovisati vašu knjigu vlasnici ovakvih sajtova takođe donose na osnovu postojećeg broja recenzija.

Zaključak: kada pišete onlajn recenzije, vi to ne činite samo da biste nekom piscu ulepšali dan. Vi mu time aktivno pomažete u promociji i prodaji knjiga. Time činite veliku uslugu onima koji još uvek ne mogu da se probiju na liste bestselera. Pisci su vam na tome veoma zahvalni.

Prevod: Jelena Tanasković