Živa muzika

Vladan Miljković Milje, nekadašnji saksofonista i tekstopisac grupe Deca loših muzičara, prvi put se predstavlja svojim pesmama na papiru, bez pomoći muzike. Jedinstvena jezička mašina koju poseduje čini od njegove poezije rasprskavajući vatromet sačinjen od britkog humora, ironije, asocijativnih eskapada, epigrama, reklamnih slogana, haiku replika i jezgrovitih rokenrol iskaza, pružajući obilje materijala dovoljno upečatljivog da nastavi život i mimo knjige, u svakodnevnim razgovorima, SMS porukama, grafitima koji će tek biti ispisani. Iako dolazi iz drugog, muzičkog univerzuma, Milje dobro oseća da je poezija oblik jezika koji uvek propituje sopstvene krajnosti, iskošen pogled na svet, ples lucidnih asocijacija i slika čiji ritam vešto i nenametljivo ugrađuje u svoje pesme. Knjigom Živa muzika on se padobranom upravo spustio u srpsku poeziju.