S one bande moje gore

Prvi deo trilogije Brda od pelina.

S one bande moje gore je pronicljiva, nadasve iskrena i realna priča o ženi čija sudbina je čvrsto određena krševitim, jalovim prostorom, u kome je svako vreme nevreme. Ovo je priča o ženama koje nemaju pravo na izbor, poput muškaraca pored kojih stasavaju i koje nesebično grade do njihove pozicije stamenih junaka, dobrih domaćina, pouzdanih sinova… Međutim, ovo nikako nije priča o njihovoj pokornosti u kojoj se gubi njihovo biće. One su darivane snagom da sve što im donese sudbina, iznesu do kraja. Da li je to po pravdi ili nepravdi, pokazaće vreme.

Ujedno, ova knjiga otkriva jedan specifičan, skoro zaboravljen svet, tradiciju, običajna prava koja se neretko kose sa slovom zakona i koja, ipak, nadvladavaju, snagom osećaja da se pripada tom prostoru. U takvom mikrokosmosu žena je poput karijatide, stub… Nem, postojan i dovoljno snažan da izdrži breme, i svoje i onih koji su imali prava da se izmaknu. To pravo njoj nije bilo dato.

„Roman S one bande moje gore nalik je kristalnoj kugli. Kada se čitalac dovoljno duboko zagleda u nju, dobiće sve što poželi od dobre knjige: izbrušen dar pripovedanja, bogat i iznijansiran jezik, pažljivo razrađene i pravilno pozicionirane likove, širok raspon emocija. Autorka postavlja pitanja i ne izbegava odgovore, ali ostavlja čitaocu da sam presudi o svetu koji je krenuo da istražuje, ni ne sluteći (možda) da je taj svet tako neverovatno isti kao onaj koji ga okružuje. Ova knjiga se čita više puta, u njoj se uživa i nad njom se razmišlja.“
– Dušan Vesić

„Glavne junakinje ovog romana su snažne i nežne i pokazuju mirnu nadmoćnost. Pevaju u isto vreme o samoći, jadu duše, ali i o sreći i životu, baš kao u pesmama koje smo slušali i učili. Te žene su podjednako spremne za druženje, osamu, za radost i setu. Ovakve nas priče podsećaju na vreme kada se u zajednici sve delilo: sreća i nesreća, radovanje i naricanje, rađanje i umiranje. Ovo su najlepši notni zapisi, arhivski snimci koji dodiruju sva naša čula.“
– Biljana Krstić